Suchergebnisse

After geographical discoveries of the 15th and 16th centuries the economic system based on trade began to develop in the real sense at the planetary level. During the 18th century, just before the start of the industrial revolution, the system experienced a peak. Naval powers played a key role in its global development, as their commercial and military fleets enabled the constant fluctuation of the goods on all oceans and continents. The trade of European naval forces with India and other parts of Asia was particularly significant regarding the commercial aspects and large profits were achieved especially in the triangle of slave trade between Europe, Africa and America. In this context Austria was mostly just an observer because its effect on the global commercial efforts was dominantly continental. However, with the development of the 18thcentury Austria invested also more efforts to increase its share in the global trade and the accumulation of trade capital. The Court Chamber was efficiently organized for the new conditions of economic activity in 1714 through a thorough set of reforms. The division of chambers into independent commissions was fully achieved. It was an adequate administrative basis for the start of the Austrian trade expansion to the east and southeast throughout the rest of the 18th century. ; Са завршетком турбулентног процеса великих географских открића током 15. и 16. вијека, успостављен је, те у правом смислу и развијен свјетски привредни систем, који је у доминантној мјери почивао на трговини. У 18. вијеку, односно у његовој другој половини, пред почетак индустријске револуције, тај систем је доживио свој врхунац. Главни протагонисти система су биле традиционалне поморске силе, у првом реду Шпанија, Португал, Холандија, Француска и Енглеска, чије су флоте с временом пропорционално расле и омогућавале експанзију на свим океанима и континентима. С протоком времена наведена диверсификација круцијалних протагониста унеколико се интензивирала, при чему су примарне европске колонијалне силе, Шпанија и Португал, постепено падале у други план, док су неке нове сјеверне и источне европске силе повећавале свој удио у глобалној флуктуацији роба и добара, првенствено на простору Индије, али и другим дијеловима Азије. Уз Русију, Пруску, Шведску и Данску, у све већој мјери на свјетској трговачкој сцени је расла и улога Аустрије.На самом почетку 18. вијека Аустрија је још увијек углавном била само посматрач, јер је њено дјеловање и на политичком и на трговачком плану било традиционално изразито континентално. Међутим, с временом је потенцијал акумулације трговачког капитала постајао све привлачнији и у хабзбуршким калкулацијама, те је и двор у Бечу убрзано улагао све улагао све веће напоре како би повећао свој проценат у оквирима глобалне подјеле трговачке добити.У настојању да се што ефикасније позиционира, Аустрија је 1714. године извршила темељну реорганизацију Дворске коморе. Реформа је почивала на ефикасној децентрализацији, при чему су новонастали комисиони посједовали велики степен независности. Таква административна основа је омогућила нове димензије аустријске експанзије према истоку и југоистоку с протоком 18. вијека.Уз нове начине постављања према Османском Царству, те суфиците који су остваривани након стицања политичког и економског монопола са закључењем врло повољног Пожаревачког мира 1718. године, ишла је и све успјешнија трговина према удаљенијим дијеловима Азије. Осим дјеловања хабзбуршке Оријенталне компаније из Остендеа у Фландрији (1719-1731), посебно интересантна епизода развоја аустријске дипломатије и трговине на простору Индије и других дијелова Азије односила се на активност Вилхелма Болтса, првенствено у раздобљу 1776-1786. У оквирима Болтсовог покушаја Аустрија се сусрела са свом силином британског монопола који се све више учвршћивао на простору Индије и Јужне Азије, тако да су дугорочни резултати остали релативно скромни, нарочито због драматичног пресјека свих напора са избијањем система ратова у Европи након Француске револуције (1792-1815). Ипак, резултати који су постигнути и генeралнo врло ефикасaн начин приступа указивали су на изузетне могућности које су на плану развоја трговине Аустрије са Азијом стајале пред Бечким двором у условима повећане флексибилности и инвентивности, чиме се посебно карактерисала владавина Јосипа II.